SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

SVOJOJ DUHOVNOJ DECI

O BOZICU 2001. GODINE

PAVLE

PO MILOSTI BOZJOJ

PRAVOSLAVNI ARHIEPISKOP PECKI, MITROPOLIT BEOGRADSKO-KARLOVACKI I PATRIJARH SRPSKI, SA SVIMA ARHIJEREJIMA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE - SVESTENSTVU, MONASTVU I SVIMA SINOVIMA I KCERIMA NASE SVETE CRKVE: BLAGODAT, MILOST I MIR - OD BOGA OCA, I GOSPODA NASEG ISUSA HRISTA, I DUHA SVETOGA, UZ RADOSNI BOZICNI POZDRAV:

MIR BOZIJI - HRISTOS SE RODI!

"Hristos se radja, slavite!

Hristos silazi s neba,

sretajte Ga..."

 Ove noci, draga nasa deco duhovna, dosao je Zemlji u pohode najdrazi Gost koji je ikada Zemlju pohodio. Dosao je Sam Sin Bozji u licu Bogomladenca Hrista. Dosao je kao Detence da obraduje Sobom cista i nevina decja srca. Dosao je kao Sin covecji da obraduje svakog coveka, svako ljudsko bice u svim vekovima i u svim svetovima. Dosao je kao svoj svojima i Sobom doneo na Zemlju celo nebo, sve nebeske i vecne vrednosti: vecnu istinu, vecnu pravdu, vecnu ljubav, vecni mir, vecni zivot. Danas se desilo ono sto je kasnije posvedocio ljubljeni ucenik Njegov, jevandjelist Jovan: I Logos postade telo i nastani se medju nama, videsmo slavu Njegovu, slavu kao Jedinorodnoga od Oca, pun blagodati i istine (Jn 1,14).

Ali isto tako, braco i sestre, od danas pocinje da se projavljuje i nespremnost ljudi da docekaju tako uzvisenoga Gosta, onako kako Njemu dolikuje. Mali je broj onih koji Ga u prvom trenu prepoznase i Njegovom dolasku se obradovase. Oni cistoga srca i smirena duha, kao vitlejemski pastiri, primise Ga sa detinjom radoscu. Ugostise Ga s radoscu bezazlene ovce i dadose mu svoju pecinu za dom, a svoje jasle sa mekom slamom za prvu postelju. Obradovase se Njegovom dolasku i uceni mudraci sa Istoka, koji po cudesnoj zvezdi prepoznase dan kada Bog pohodi narod Svoj. Mnogo veci bese broj onih koje je Rodjenje Sina Bozjeg uplasilo i uznemirilo. Pre svih uplasise se car Irod i sav Jerusalim s njim. Docnije, fariseji i sadukeji, knjizevnici i prvosvestenici, pa najzad i sav onaj narod koji pred Pilatovim dvorom vikase: "Raspni Ga, raspni!"

Ta razlika samo svedoci da ova tajna, tajna Ovaplocenja i Rodjenja Sina Bozjeg, prevazilazi ograniceni ljudski um, za koji je tajna i sama cinjenica prirodnog radjanja. Zato se dogodilo da ni tada, kao ni u nase dane, ljudi ne prepoznase da im Bog govori Samim Sinom Svojim. Stoga ucenik koga Isus ljubljase setno konstatuje: U svetu bese, i svet kroz Njega postade, i svet Ga ne pozna. Svojima dodje i svoji Ga ne primise (Jn 1, 10-11).

Ni nase doba nije izuzetak. I u nasem narodu bese onih koji Ga ne primise. I to ne mali broj, i ne za neko kratko vreme. Decenijama je Bozic skrivan od dece, od onih kojima je Bogomladenac Hristos najblizi i najdrazi. Skrivan je i od roditelja, i od ucitelja. Rec o Bogu i Bozicu nije se cula onde gde je najvise dece - u srpskim skolama. Tiho, kao i u prvoj bozicnoj noci, vest o Rodjenju Bogomladenca u skole je dopirala, i u srca neke dece prodirala, od njihovih drugova, od dece u cijim se domovima vera cuvala, Badnje vece slavilo, gde su ona, od starijih, uz pucketanje badnjaka na vatri, slusala price o cudesnom Rodjenju Spasitelja u pecini, u staji, medju dobrodusnim pastirima. U tim svecanim trenucima tesko je shvatiti kakvo je udivljenje i cudjenje obuzimalo tanana decja osecanja kada su slusala o Bogomladencu Koji je povijen i polozen u jasle. Ta osecanja svedoce i otkrivaju svakoj cistoj dusi da je zaista s nama Bog (Emanuil).

Svake godine u ovo doba Hristos se iznova, Svojom blagodacu i nasom verom, radja u nasim srcima, u nasim dusama, u nasim culima, u decjoj radosti. Danas sva priroda dobija svecani izraz tajanstvene blagodarnosti, jer sve i sva oseca da nam se danas rodi Spas. I danas, u zaglusujucoj buci istorije covecanstva, uz huku fabrika i prasak bombi svuda po svetu, do naseg uha dopiru reci Samoga Spasitelja nasega, Bogocoveka Isusa Hrista: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo nebesko (Mt 18,3). Samo kada covek ocisti svoja osecanja i srce od sujetnih pomisli i ukloni se od rdjavih dela bas kao bezazleno dete, tada, i samo tada, moze osetiti svu lepotu i istinitost reci Bozje i istinski se radovati Bozicu.

Miloscu Bozjom, zauzimanjem i trudom kako odgovornih crkvenih i verskih predstavnika tako i pojedinih vrednih pregalaca na normalizaciji zivota u nasoj otaxbini, ove godine deci koja su se opredelila da pohadjaju versku nastavu u skolama, bice bliskiji i topliji danasnji Praznik. Probudice se i ozivece slike i secanja iz detinjstva i kod mnogih roditelja, pa i starijih. Mnogi ce tek ove godine shvatiti cega su u detinjstvu bili liseni i cega su, mozda, lisavali svoju decu.

Mnogi roditelji su, avaj, lisavajuci svoju decu verskog vaspitanja i bozicne radosti, gurnuli sopstveni porod na puteve lazne srece i lazne slobode, dopustajuci sinovima i kcerima da cine sve sto im je po volji. Koliko je samo njih na taj nacin upropastilo svojoj deci zivot i ovde na zemlji i u buducem vecnom Carstvu Bozjem! Koliko je mladih u nasem narodu (a i u ostalim narodima) moralno posrnulo, odalo se pijanstvu, narkomaniji i razvratu, i time upropastilo svu lepotu, cednost i radost mladosti! Mnogi su drogom i drugim opojnim sredstvima unakazili i onesposobili sebe za citav zivot, a mnogi su u cvetu mladosti uzasno zavrsili svoj tek zapoceti zivot.

Bog je coveku dao slobodu, ali je covek time postao i odgovoran za svoja dela i postupke. Mnogi se danas bore za slobodu, za prava pojedinaca i zajednica, ali tu slobodu, po svome ogrehovljenom umu, shvataju kao pravo coveka da cini sve sto hoce, cak i da drugima ugrozava slobodu, pa i sam zivot. Borba za takvu slobodu cesto se naziva zvucnim imenima: borba za ljudska prava, borba protiv ugnjetavanja, revolucija i tako dalje. Malo je onih koji shvataju da je jedina prava revolucija, dozvoljena i blagoslovena, bunt protiv greha u nama samima, zato sto ona umesto nasilja i osvete nudi zakon ljubavi i prastanja, umesto nasilnog menjanja sveta i krojenja po svojoj meri, nudi menjanje sopstvenog bica i njegovo ciscenje kroz istinski podvig i pokajanje.

I ove godine je radost koju donosi Praznik Rodjenja Bogomladenca Hrista pomucena talasom mrznje koja zapljuskuje sav svet povecanjem nesigurnosti, terorizma i osvetoljublja. Kao da se danas ne cuje vekovni radosni pozdrav andjelv, izrecen u prvoj bozicnoj noci nad vitlejemskim poljima: Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, medju ljudima

dobra volja (Lk 2,14). Iscezava iz vidokruga ljudi cinjenica da je Hristos Svojim Rodjenjem doneo mir Bozji na zemlju. Taj mir Bozji jeste unutrasnji mir, mir koji silazi u dusu da je ucini svetom i pripremi za Carstvo nebesko. To je mir o kome ce kasnije Gospod reci Svojim ucenicima u oprostajnoj besedi: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao sto svet daje... (Jn 14, 27).

Radost ovoga Bozica, draga nasa deco duhovna, uvecana je time sto mozemo da vas obavestimo da smo, zahvaljujuci prilozima iz zemlje i rasejanja, uspeli da nabavimo zvona za Hram Svetoga Save na Vracaru i da su ona nedavno osvecena, u prisustvu vernog naroda i predstavnikv nase drzave. Zvona su nocas prvi put zazvonila. Posle njihovog svecanog oglasavanja, molitvama Svetoga Save, nadamo se da ce radovi na dovrsenju Hrama teci brze, a prilike u nasoj otaxbini iz dana u dan biti bolje. Pozivamo vas da i dalje, koliko mozete, prilazete za izgradnju Hrama koji, po reci pesnika, gradi nas, a izgradjivace i nase potomstvo doveka.

Ta zvona nas pozivaju da se vratimo na put kojim je Sveti Sava isao i koji je svome rodu ukazao. To je put mira i pomirenja sa samim sobom i sa drugima. To je put jedinstva, sloge i duhovnog preporoda vaskolikog pravoslavnog srpskog naroda. To je put koji vodi u zivot vecni, u Carstvo nebesko. To je put koji vodi kroz vitlejemsku pecinu u kojoj nas docekuje Bogomladenac Hristos, spreman da nam pomogne da se u duhu obratimo Bogu Zivome i Istinitome i da budemo kao deca. Jer, samo kao takvi moci cemo da udjemo u Carstvo Njegovo i da nasledimo vecni i blazeni zivot.

Sa takvim mislima i molitvenim zeljama mi, vasi pastiri, svima vama koji ste u zemlji i rasejanju, jos jednom cestitamo Bozic i Novu godinu, pozdravljajuci vas, jednim ustima i jednim srcem, recima sveradosnog i drevnog hriscanskog pozdrava:

MIR BOZJI - HRISTOS SE RODI!

Dano u Patrijarsiji srpskoj u Beogradu,

o Bozicu 2001. godine.

Vasi molitvenici pred Vitlejemskim Bogomladencem:

Arhiepiskop pecki,

Mitropolit beogradsko-karlovacki i

Patrijarh srpski PAVLE

Mitropolit zagrebacko-ljubljanski JOVAN

Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE

Mitropolit srednjezapadnoamericki HRISTOFOR

Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ

Episkop zicki STEFAN

Episkop sabacko-valjevski LAVRENTIJE

Episkop budimski DANILO

Episkop niski IRINEJ

Episkop zvornicko-tuzlanski VASILIJE

Episkop sremski VASILIJE

Episkop banjalucki JEFREM

Episkop - Administrator temisvarski LUKIJAN

Episkop kanadski GEORGIJE

Episkop australijsko-novozelandski

  Mitropolije novogracanicke NIKANOR

Episkop za Ameriku i Kanadu

  Mitropolije novogracanicke LONGIN

Episkop istocnoamericki MITROFAN

Episkop banatski HRIZOSTOM

Episkop backi IRINEJ

Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ

Episkop rasko-prizrenski ARTEMIJE

Episkop bivsi zahumsko-hercegovacki ATANASIJE

Episkop bihacko-petrovacki HRIZOSTOM

Episkop osecko-poljski i baranjski LUKIJAN

Episkop srednjoevropski KONSTANTIN

Episkop bivsi zapadnoevropski DAMASKIN

Episkop zapadnoevropski LUKA

Episkop timocki JUSTIN

Episkop vranjski PAHOMIJE

Episkop zapadnoamericki JOVAN

Episkop slavonski SAVA

Episkop branicevski IGNjATIJE

Episkop milesevski FILARET

Episkop dalmatinski FOTIJE

Episkop zahumsko-hercegovacki GRIGORIJE

Vikarni Episkop budimljanski JOANIKIJE

Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE

Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE