Svestenomucenik Georgije - Djordje Bogic, paroh nasicki

Djordje je rodjen 6. februara 1911. godine u Pakracu. Nizu gimnaziju zavrsio je u Novoj Gradiski, a bogosloviju u Sarajevu. Rukopolozen je 25. maja 1934. godine u Pakracu. Sluzbovao je u parohijama u Majaru i Bolmacama, odakle je 1940. godine premesten u Nasice gde ga je zatekao Drugi svetski rat. Njegovo stradanje zabelezeno je u delu Viktora Novaka Magnum crimen (Zagreb 1948, str. 641-642): Nocu 17. juna 1941. godine upao je u stan svestenika Bogica Feliks Lahner, mlekar iz Nasica, sa jos dvojicom ustasa i pozvao ga da odmah podje sa njima na saslusanje. Bogic se pokorio toj naredbi i usao u kola koja su cekala pred njegovim stanom i odmah krenula u pravcu polja. Tako je dovezen do jednog pasnjaka izvan Nasica, kod kapele svetog Martina, gde je i ubijen, posto je prethodno stavljen na velike muke. Ustase su ga vezale za jedno drvo i rezale mu i sekle usi, nos, jezik i bradu sa kozom. Posle ovoga iskopali su mu oci, psujuci ga najpogrdnijim izrazima. Napokon mu je jedan ustasa rasporio grudi i trbuh i izvadivsi creva zamotao ih oko vrata. Tada je tek svestenik Bogic potpuno klonuo, te su ustase presekle konopac kojim je bio vezan za drvo i on je pao na zemlju, gde su ga najzad dotukli iz pusaka. Za mucenicko stradanje glavni krivac je rimokatolicki svestenik iz Nasica Sidonije Solc. Jedan od svedoka je izjavio: "On (fra Solc) je na najzverskiji nacin dao ubiti naseg mjesnog paroha Djordja Bogica. Izveli su ga iz stana u pola noci i iskasapili ga . . ." Telo svestenika Djordja ostalo je na tom mestu celu noc i sutra do popodne. Oko 16 casova naredjeno je Ciganima da ga odvezu u koloniju Brezik i sahrane na groblju.

Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1998. godine, protojerej Georgije Djordje Bogic, paroh iz Nasica, proglasen je za svestenomucenika i unet kao sveti u Imenoslov Srpske crkve.

Mucenik Vukasin iz Klepaca

O Vukasinu, Srbinu iz Hercegovine, malo se zna. Rodjen je u hercegovackom selu Klepci krajem proslog ili pocetkom ovog stoleca. Pocetkom Drugog svetskog rata ustase su ga uhvatile i sa ostalim Srbima tog kraja odvele u zloglasni Jasenovac. Posle uzasnih dana mucenja, doveden je pred ustasu koji je trebalo da izvrsi egzekuciju i koji je rekao da ce mu postediti zivot ako glasno vikne: "Ziveo poglavnik Ante Pavelic!" Vukasim je mirno odgovorio: "Samo ti, djete, radi svoj posao." Ustasa mu je odrezao uvo i ponovio svoj zahtev. Vukasin je ponovio svoj odgovor. Posto mu je odsekao i drugo uvo i nos i unakazio lice, dosao je red i na jezik. Posle zlikovackih reci da usklikne poglavniku, Vukasin je smireno ponovio: "Samo ti, djete, radi svoj posao!" Izbezumljeni ustasa ga je ubio i potom poludeo.

Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve 1998. godine, Vukasin iz Klepaca, kao ispovednik, unet je u Imenoslov srpske pravoslavne crkve.