Del

 1  Uvod|      sta le v Boga imela; torej jima je šlo vse po sreči. ~Dve
 2  Uvod|      botra. Vesela sta bila, da jima je Bog tako dober, spoznala
 3     1| znamenje na životu imela." Mati jima je naredila na obeh rokah,
 4     1|       mogla mati več rediti, ne jima napravljati potrebnega oblačila.
 5     1|        moreta kaj zaslužiti; ni jima treba po šolah postajati;
 6     1|       nas kaj potegnili!" ~Mati jima reče: "Ljuba moja sinka,
 7     1|       in se spominjala, kako se jima je godilo. ~Slednjič pravi
 8     1|         časih pogovarjala, kako jima je bilo nekdaj hudo, zdaj
 9     1|       kratkem razložil, kako se jima je godilo: "Jaz sem pravi
10     1|         mu udrle. Škof Pavel pa jima reče prijazno: "Zaupajta
11     1|         ljuba moja prijatelja," jima reče škof Pavel, "in nikoli
12     1|      sam s tovarišema v sobici, jima reče: "Zahvalimo dobrotljivega
13     1|       so vkup molili. "Gletja," jima reče škof, "današnji dan
14     1|        je zvonilo. Ko odmolijo, jima reče škof Pavel: "Vidva
15     2|        klatiti; kdo ve, kako se jima godi? O kako bi rad zanje
16     3|      vsak en kol na rami nesla, jima nihče ni nič storil. Vsi